Odgovor na majčino pismo
Majko, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame,
natopljen suzama
ni stari klen uz vodenični jaz.
Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama,
majko, ja nisam zaboravio voštane obraze tvoje
i blago krilo
ni reči proste što mirišu na gorsku travu,
i sve mi je jasno kao da je juče bilo.
Zato prostim jezikom tumačim sada
koliko te volim iako si rodila u meni
nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.
Nisam zaboravio, majko,
dom i jasla u kojima sam se rodio,
ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
iako sam svoje srce u krčmi propio
dok si ti tamo, pod lozom i starim tremom,
o mojoj sreći snivala.
Nisam zaboravio, majko,
ni kad su me pljuvali ni kad su me veličali,
iako su u gradu opoganili reči moje
ja ljubim tvoje žuljevite dlanove
koje imaju svi poniženi i mali,
pa iako sam sve prokockao,
majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca
za dlanove tvoje!
Rade Drainac
majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca
za dlanove tvoje!
komentar nije potreban, samo po ko zna koji put čestitke na izboru
Autor donna — 10 Nov 2008, 21:28
Искрено и простодушно написано
Autor krilaandjela — 10 Nov 2008, 23:07
Sjajan izbor stihova! Prosto, neverovatno kakvu jačinu nose i šta u meni bude. Sve moje pohvale!
Autor zdravahrana — 11 Nov 2008, 00:02