Čarobni trenuci zaustavljeni u rečima...

Jesen je, šta da ti kažem Ana… 

"Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!
Eto, kiša ne pada, (ali mi je u duši)...
Iznutra - vraški kiši.
(Začudo prazne su mi oči)


Jesen je! I žute reči klize po mome stolu.
I danas na mome pragu nema nikakvog gosta - sivilo!
(umesto bola)


Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!
Nisu valjda potrebne, ni neke reči, draga...
(Ovo je surovo vreme)...Jesen je! Šta da ti kažem, Ana?!"   

Jesen je, opet je jesen, Ana… 

Sedim u sličnoj sobi.
Ko zna koja je jesen?!
Olinjalo mi je srce.
(suton pod čelom zanesen)


Požuteli mi prsti,
od duvana i tuge.
Život mi je oteo tebe,
a nije mi dao druge.  Skrcala si mi kosti.
I ujela me za dušu...
Sada, pod kišama surim,
žedjam ljubavnu sušu! Otupeli me snovi,
očnjake dok oštri čama...
Lajem na zvezde, tebi -
ti ne razumeš, Ana...


Promenila si se i ti!
I ti, uz ljude druge.
Čak su i rođački poljupci
na prečac, dobili zube.


Da! Tako nam je sjajno,
da se složiš na teme.
I samo su ptice još nežne -
(ipak je surovo vreme)


Zato prećutkujem rime
i mamurlike brojim,
kad osetim da volim,
napišem: "Ja se bojim!"


Da! Otkotrlja mi mladost,
niz dušu suza slana.
Jesen je! Jesen je! Jeeesen...

  Petar Jevtović 

Najdraža Salome, Kad si ti rodjena osećala sam da su sve rupe u mom životu popunjene. Nije to bilo kao  na pokrivaču od pačvorka već kao čudesno nova kože...

 .....

Život tvoje male devojčice bio je značajniji. Sve tvoje nade nalaze korene u njoj. Ti želiš da ona postane sve ono što je svet istisnuo iz tebe. Ali tvoja mala devojčica ne može da vodi tvoje ratove. Ona najpre mora da dobije svoje. Prvi njen rat je onaj koji vodi da bi se oslobodila zavisnosti od tebe. Okrenuta je prema tebi da bi bila nežna prema sebi. Ona te mrzi da bi volela sebe.

 ..... 

Mi prenosimo život. Lišće opada, grozdovi trunu, ruže venu – ali sokovi se prenose. To je život – ma kako ga zvao. Ščepaj ga, stegni ga. Piši šta hoćeš o meni, o bilo kome. Pronadji svoju istinu i prati je do kraja sveta...

..... 

Poslednja stvar koju želim je da jedan muškarac postane opet centar mog života. Šta je cilj toga? To mora da vodi u nepriliku. A, ipak, bez te žiške sve je ravno, mirno, neprofitabilno. 

.....

Kad te hulja poljubi prebroj zube. 

..... 

Sad stojim na ivici stene i nikog nema da me uhvati. Sigurna sam da se sve kćeri osećaju tako kad im umru majke.

.....

Najlepši deo mene je procvetao u tebi.  

  ’’Blagoslov uspomene’’ – Erika Jong