Mamac
Stajala je nad nama kao kišobran , rekao je, i nikada kap kiše nije ovlažila naše kose.
...
Ako ćeš me požaliti, često je govorila, požali me za života, jer kad umrem biće mi sve jedno.
...
Bol postoji da bi boleo, govorila je, ništa se tu ne može izmeniti.
...
Tamo gde te jednom ne vole neće te voleti ponovo a verovatno te ni pre toga nisu voleli. Nisam pokušala to da objasnim deci, svako ima pravo na svoju ljubav.
...
Dva puta dva je četiri, rekao je Donald, ali je prosto neverovatno koliko ima ljudi
koji to ne umeju da izračunaju.
...
... majka je umela da čeka ruku prekrštenih na grudima. Kad malo razmislim tako je uvek sedela. Neko bi rekao: Sprečavala je prolaz prema srcu. Bolje bi, medjutim, bilo reći: Zatvarala je put iz srca.
...
Svaki čovek živi u tvrdjavi okruženoj šančevima i niko ne voli one koji preko tih šančeva pokušavaju da izgrade most.
...
A onda kada je sve počelo da se zatvara sreća je prestala. Ne možeš da budeš srećan kad vidiš kako svetlo iščezava u tami. Možeš možda da se nadaš ali nada nije sreća jer znaš a ono što se jednom zatvori nikada više ne može da bude isto čak ni kad se ponovo otvori. Nisam bila srećna kad sam se udala za tvog oca. Kako sam mogla da budem srećna kad se tada više nisam ni nadala? Nemoj ništa da tražiš od mene a ja ću ti dati sve što mogu.
...
Život se srče velikom kašikom ili srče iz male ali ne može se samo sedeti i gledati u njega.
...
Posle toga sve je bilo lako. Kad izabereš sve nestaje kao rukom odnešeno. Kada se odlučiš to je sreća.
...
... a majka je podučavala bez reči, bez ičega, samo prisustvom ili odsustvom.
...
Ona je mogla samo da sedi i čeka, nije morala nikoga da traži uvek su nju drugi pronašli. Ni tu veštinu nisam savladao nego sam uvek išao prema ljudima, širio ruke ili ćutao u iščekivanju da će me prepoznati.
...
Da sam umeo da učim od majke rekao bih da se punoća stiče tako što se život jednostavno živi, ne bih ga stalno propuštao kroz sito kao ucrvljalo brašno, ne bih čeprkao po njemu kao dete koje brljavi po tanjiru i vadi žilice iz pilećeg belog mesa.
...
Da nisam znao da sam to ja, da nisam znao šta pokušavam da postignem nadutim obrazima, napućenim usnama i isturenom bradom, pomislio bih da posmatram poremećenu osobu.
...
Uvek je lakše stvoriti novu laž nego prihvatiti novu istinu.
...
Najlakša je naknadna pamet, govorila je moja majka.
...
On je bio praznina i ja sam bila praznina i znali smo da nemamo dovoljno vremena da popunimo ono što više nije bilo u nama. Nadam se da nikada nećeš morati to da osetiš , da počneš da živiš iz početka.
...
Nikada ne smeš da budeš pokoran, govorila je, jer život ne postoji da bi ga umesto tebe živeo neko drugi.
...
... za onoga ko stalno sebe pita ko je, kao da mu neko neprekidno udara na vrata duše, ne postoji niko drugi.
...
Na samo jedan način može da se čeka, govorila je moja majka, a to je da se ne čeka.
...
Nipošto ne stavljaj sve u ruke jednog čoveka, govorila je, uvek sačuvaj jedan deo za sebe.
MAMAC – David Albahari
