Na sve spremna budi
Na sve spremna budi.
U noći nekoj kao devojčici pričaću ti bajke i skaske.
Drugi put ću zaželeti da odem daleko, daleko
do Aljaske.
Nekad jednostavno neću ti doći
i na stolu čekaće me uzaludno tvoje ruke i čaj.
U društvu sa brezama čekaću noći
a ti ćeš misliti da je zauvek prošao naš maj.
Na sve spremna budi, na smeh i na suze.
U životima našim tek možda prvi čin je gotov.
Da, bio bih muzej ako želiš da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da ti napišem stotine ovakvih redaka.
Jer u stihu ništa se drugo ne dešava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka,
tako će biti i hiljadu godina posle naše,
posle tvoje i moje ere.
Pa ipak, na sve spremna budi
jer zajedno nam je i da čekamo i da spavamo.
Da strahujemo za sunce, za srne, za snove.
Preostaje nam još toliko toga u našim glavama,
na žalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad možda neću primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima
kad udješ sa ulice.
Nekad tvojim ćerkama zaboraviću
da ispričam Snežanu i Crvenkapicu.
I četiri zida naše sobe učiniće ti se kao
četiri beznadežna zida tamnice.
Ponekad pomislićeš da odumirem kao država.
Ni Danton, ni Goran, ni Košovelj Oljeg.
I to ja, koga si za besmrtnog držala, za najboljeg.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma što preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale,
te ruke su svete!
Izet Sarajlić
"U noći nekoj kao devojčici pričaću ti bajke i skaske."
Mogu li i ja da ukradem deo tvojih snova?
Autor tuzna — 10 Nov 2008, 15:13
Kad procitano primis k srcu vec si prisvojila najbolji deo.
Autor tren — 10 Nov 2008, 16:09
Kakva pesma! Svaka čast za izbor!
Autor sanjarenja56 — 10 Nov 2008, 16:41
"Otići ću malo na stanicu, da se priviknem na rastanke"
I.Sarajlić
Moj skromni doprinos...
Pozdrav,
Autor marinans — 10 Nov 2008, 16:45
Hvala :)
Autor tren — 10 Nov 2008, 18:03